Search results
Харпије (грч. Harpyiai, лат. Harpyiae) су у грчкој митологији биле кћерке морског бога Тауманта и океаниде Електре. Персонификују мрачне облаке гоњене ветром. Карактеристике. Харпије су биле богиње оштрог и брзог ветра, односиле су душе мртвих у Хад и веома ретко су се мешале у живот богова и људи. Харпије: Аело - Окретна попут олује или горопадна.
A harpy in the heraldic style, John Vinycomb, 1906. In Greek and Roman mythology, a harpy (plural harpies, Ancient Greek: ἅρπυια, romanized: hárpyia, [1][2] pronounced [hárpyːa]; Latin: harpȳia[3]) is a half-human and half- bird, often believed to be a personification of storm winds. [4] They feature in Homeric poems.
„„Srpska enciklopedija“ štapmana je na 707 stranica enciklopedijskog formata i sadrži sve što treba znati o Srbima, njihovom jeziku, istoriji, običajima, religiji, književnosti, umjetnosti, kulturi, privredi, državnoj organizaciji, pravu, medicini, kao i tehnici. U Enciklopediji je 511 autorskih tekstova, a radilo je na njoj 28 ...
Najčešće su prikazivane kao otimačice i pljačkašice. Etimologija. Ime Harpije izvedeno je od grčkog glagola harpázein = "zgrabiti", "ščepati", "domoći se", a potom imenice harpyia = "grabljivac". Dakle, Harpije su "grabljivice". Karakteristike. Harpije nisu uvijek bile zle.
Harpia wielka [5] (Harpia harpyja) – gatunek dużego ptaka drapieżnego z rodziny jastrzębiowatych (Accipitridae); jedyny przedstawiciel rodzaju Harpia [5] [6]. Zamieszkuje lasy tropikalne w Ameryce Południowej i Środkowej, od południowego Meksyku do północnej Argentyny.
Appearance. For other uses, see Harp (disambiguation). The harp is a stringed musical instrument that has individual strings running at an angle to its soundboard; the strings are plucked with the fingers. Harps can be made and played in various ways, standing or sitting, and in orchestras or concerts.
Harpia wielka (Harpia harpyja) – gatunek dużego ptaka drapieżnego z rodziny jastrzębiowatych (Accipitridae); jedyny przedstawiciel rodzaju Harpia. Zamieszkuje lasy tropikalne w Ameryce Południowej i Środkowej, od południowego Meksyku do północnej Argentyny. Dz.
