Search results
Geografske regije koje čine Vojvodinu. Vojvodina se prostire u Panonskoj nizijii skoro celom svojom površinom (sa izuzetkom severne Mačve) spada geografski u srednju Evropu, sa površinom od 21.614 km2, na kojoj živi nešto više od dva miliona stanovnika. Administrativno sedište pokrajine je Novi Sad.
Vajdaság) – autonomiczny okręg w północnej Serbii, zamieszkany przez 1,93 mln mieszkańców (2011), przede wszystkim Serbów (66% liczby ludności) i Węgrów (13%). Stolicą Wojwodiny jest Nowy Sad, inne większe miasta to Pančevo, Subotica, Zrenjanin.
Za vrijeme turske vladavine stanovništvo Vojvodine su činili pretežno Hrvati i Srbi, s malo muslimanskog stanovništva po gradovima. Za vrijeme austrijske vlasti, regija je planski naseljavana, najprije njemačkim, nizozemskim i mađarskim stanovništvom, a zatim i drugim, pretežno slavenskim pukom.
Vojvodina se sastoji od 45 opština i 7 okruga, sa sedištima u gradovima: Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Pančevu, Somboru, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici.
Die Vojvodina [ ˈvɔjvɔˌdina] ( serbisch - kyrillisch Војводина, deutsch Wojwodina oder Woiwodina, ungarisch Vajdaság) ist eine autonome Provinz in der Republik Serbien.
10 lip 2024 · Jedan od najvažnijih istorijskih naziva je bio Rascija ili Raška (Rascia, Racszag, Ráczország, Ratzenland, Rezenland), koji se od 16. do 18. veka upotrebljavao za nešto širi prostor od današnje Vojvodine (Banat, Bačku, Srem, Baranju, Slavoniju).
Административно седиште покрајине је Нови Сад. Географски региони који чине Војводину су Банат, Бачка и Срем, као и мали северни део Мачве . Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина Фрушка гора, и југоистока Баната, са Вршачким планинама. Најнижа тачка Војводине је 75 m, a највиша 641 m.
